Mrdjan Bajić, vajar, red. prof. Fakultet likovnih umetnosti, Beograd, Srbija

Rođen 1957. godine u Beogradu.
1976/1983. – Završio osnovne i postdiplomske studije na Vajarskom odseku FLU u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila.
1985/1990. – Asistent na Vajarskom odseku FLU u Beogradu.
1990/1992. – Cite Internationale des Arts, Paris.
1992/1993. – Usine ephemere, Asnieres, Paris.
1994/1995. – Pollock-Krasner Foundation Grant, Paris.
Od 1997. radi kao profesor na Vajarskom odseku FLU u Beogradu.
1998/2002. – Radi na projektu „Yugomuzej”, /www.yugomuzej. com/
2003. – „Pozorišna skulptura”, foaje Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Beograd.
2007. – Reset_ , Nacionalni paviljon Republike Srbije, La Biennale di Venezia.
2006/2019. Most na Kalemegdanu, Richard Deacon / Mrdjan Bajić, Beograd.
2011/13. Učesnik i selektor simpozijuma Beli Venčac / Mermer i zvuci, Aranđelovac.
2015. Chevalier de l’Ordre des Arts et des Lettres.
2017. Sa Biljanom Srbljanović pobedio na međunarodnom konkursu za spomen obeležje Zoranu Đinđicu.
Učestvovao  na Venecijanskom Bijenalu 1990 i 2007, na Sidnejskom Bijenalu 1990, na Bijenalu u Sao Paolu 2002, na Bijenalu u Kairu 2008.  Kontinuirano izlaže u Francuskoj /Galerie RX,  Paris /; Italiji  /Galeria Paola Verengia, Salerno/; i  u Srbiji /Galerije Arte, Rima, Belart i Draco u Beogradu , Novom Sadu i Kragujevcu/
Dobitnik nagrade iz : Fonda Ivan Tabakovic /1990./, Sava Šumanovic/2000./ i Vladislav Ribnikar /2001./.

Javni prostor: IZVEŠTAJ _tri pokušaja_ tri decenije_

1* _Yugomuzej. Izmišljena, samoproglašena i samofinansirana, institucija koja je krajem devedesetih, u Miloševićevoj Srbiji sledila lucidnu intelektualnu instrukciju: „ u kulturi laži, izmisli još veću laž“. U trenutku kada se sve novonastale regionalne države sa gadjenjem odriču svakog kontakta sa jugoslovenskim memorijama, u potrazi za samofokusiranim prostorom izdvojene istorije, Yugomuzej pokušava da sećanja prikupi, pribere i ukrštanjem dokumentarne građe i fikcije stvori konglomerate kontradiktornih sećanja i preispitivanja, daleko pre komercijalnih talasa jugonostalgije iz dvehiljaditih, još u trenutku živog razdiranja tkiva predhodne države. Pokušaj prve javne prezentacije Yugomuzeja na Slaviji, u okviru Belefa, leta 1999., tik posle Nato bombardovanja, bio je kratkotrajan – instalacija je uklonjena posle nepuna 3 dana zbog ometanja preglednosti javnog saobraćaja. Yugomuzej je imao svoje veoma reprezentativne i of-nastupe, predavanja, izložba, višestruke internet prezentacije, zaista širom sveta, ali osim izložbe u Centru za kulturnu dekontaminaciju 2001. godine, zapravo ni jednu institucionalnu prezentaciju u regionu. Poslednja decenija prošlog veka_

2** _Radnička klasa ide u raj. Serija skulptura obeležena velikom nepermanentnom javnom instalacijom iz 2010. godine, u privatnoj produkciji Galerije Rima, na ulicama Kragujevca, grada u kome je negde u tom trenutku italijanski „Fiat“, uz teške subvencije ovdašnje države, otkupio socijalističku polupropalu automobilsku fabriku „Zastava“, koja je bila decenijski proizvođać automobila „FIĆA“, ultimativne srpske, licencirane, verzije Fiata 500, automobila koji je u jugoslovenskim okvirima bio najprodavanije i prvo vozilo emancipovane radničke klase. Citat iz intervjua povodom izložbe (2010) : _Jedan od vaših ciklusa zove se Radnička klasa ide u raj. Gde je otišla ovdašnja radnička klasa?_Nigde. Samo je potištena saznanjem da je mnogo lakše pregurati preterani socijalizam nego preživeti preterani kapitalizam. Ne bez sopstvene krivice, ili bar naivnosti, u polurasprodatoj zemlji, pasivno čeka obećanu bolju budućnost koja samo što nije stigla. Sutra, pa sutra, pa opet sutra al za dve godine, i onda možda jednom. A onda će ponovo nemogući višepartiski izbori između polu inteligentnih i polu sposobnih. Prva decenija novog veka_

.3*** _Strela. Prvonagrađeni projekat, na međunarodnom anonimnom konkursu, za spomen obeležje ubijenom srpskom premijeru, filozofu i političaru Zoranu Đinđiću kao zvučno-skulptorska instalacija uradjena u saradnji sa dramaturškinjom Biljanom Srbljanović, izazvala je mnogo pre realizacije lavinu, nezapamćeni talas diskusija, polemika i pre svega osporavanja, u regionalnim medijima, a posebno na društvenim mrežama. Svi su se izjasnili o neizvedenom umetničkom delu: i oni koji ne vole modernu skulpturu, i oni koji ne vole Đinđića, i oni koji ne vole autore, i oni koji ne vole konkretno rešenje, i oni koji sve to vole ali im je nepodnošljiv autoritarni administrativni okvir i država kao raspisivač konkursa i u tome vide nepremostivu izdaju autora. Tako je jedan umetnički predlog konstatovao pitanje kako se ponašati u autoritarnom društvu : da li se kretati ili se zamrznuti, odnosno da li smo kao zajednica uopste sposobni da sagledamo ikakve pojave u sopstvenom društvu izvan dnevnopolitickih podela i nepremostivih netrpeljivosti. Druga decenija novog veka_

Mina Cvetinović Pavkov, vanredni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, je autor u oblasti animacije i vizuelnih efekata. Ima petnaest godina iskustva na polju kompjuterske grafike. Učestvovala je u realizaciji preko četrdeset promotivnih filmova i projekata koji sadrže kompjuterski generisanu sliku (lista klijenata izbor: Dolce&Gabbana, Tuborg, X factor, Telenor, Lav, Darkwood Dub, i dr.). Kao deo tima iz oblasti vizuelnih efekata učestvovala je u izradi trinaest dugometražnih igranih filmova i serija (izbor: (2016) “Na mliječnom putu” režija Emir Kusturica; (2014) “Sunčanica” režija Nikita Mihalkov).

Održala je radionicu animiranog filma “Izbanimaonica” 2014. godine u okviru koje je sa polaznicima realizovala animirani film “Klackalica” koji je osvojio nagradu za najbolji animirani film na festivalu See a Paris 2015, Pariz, Francuska. Sa filmom “Kafana” na festivalu “BALKANIMA 2008”, Beograd, osvojila je nagradu za najbolji studentski film.

Virtuelni glumac i arhitektonska vizuelizacija

U prvom delu, predavanje će se fokusirati na umetnički pristup, tehničke i pravne aspekte koji su korišćeni pri stvaranju virtuelnog glumca, pokojnog Ljube Tadića u filmu:”Jedan od nas”. Nakon toga biće demonstriran proces stvaranja virtuelne rekonstrukcije nestalog arhitektonskog nasleđa Novog Sada.

Dr um. Mirko Stojković je redovni profesor FDU (Univerzitet umetnosti u Beogradu), šef Katedre dramaturgije i osnivač Laboratorije interaktivnih umetnosti. Predaje i na Fakultetu tehničkih nauka i Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Autor je programa predmeta koje predaje: Filmska i TV dramaturgija 1, Kopirajting, Dramaturgija reklame, Dramaturgija video igara, Dramaturgija 3 i  Dizajn scene 5.

Tokom više od dvadeset godina profesionalne prakse, u svojstvu kopirajtera i kreativnog direktora je radio veliki broj promotivnih kampanja za najveće klijente u zemlji i inostranstvu. Specijalizovao je politički marketing i radio je na više od trideset predizbornih kampanja u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini, među kojima se izdvaja kampanja za Demokratsku opoziciju Srbije tokom 2000. godine.

Scenarista je i režiser edukativne TV serije o novim tehnologijama “U mreži” u produkciji SHARE fondacije, čijih je deset polučasovnih epizoda premijerno prikazano na televiziji N1 u Srbiji tokom 2017 i 2018. godine, a onda i reprizirano na više televizija u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Koautor je dva projekta u virtuelnoj stvarnosti koji su osvajali prve nagrade na međunarodnim hakatonima, a u svojstvu scenariste, režisera i/ili gejm dizajnera realizovao je više pervazivnih, bord i video igara za produkcije i studije u Srbiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i SAD, uključujući i pervazivnu igru “Serb.I.am.” izvedenu u The National Theatre u Londonu 2010. godine.

Član je SRN (Screenwriting Research Network), IETM (International network for contemporary performing arts) i jedan od osnivača Udruženja scenarista Srbije.

Imerzivno pozorište

Mirko Stojković će govoriti o svojoj umetničkoj praksi, sa akcentom na deceniju dugo bavljenje pervazivnim igrama, koje poslednjih godina stiču mejnstrim popularnost pod imenom “imerzivno pozorište”.

Branko Sujić (1980) je vanredni profesor na Katedri kamere i aktivno učestvuje u radu Laboratorije interaktivnih umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Pohađa doktorske umetničke studije i trenutno je u završnoj fazi odbrane doktorskog umetničkog projekta koji se bavi istraživanjem granice između statične i pokretne slike u oblasti virtuelne stvarnosti.

Horizonti vrituelne stvarnosti

U okviru predavanja o virtuelnoj realnosti prisutni će imati mogućnost da se upoznaju sa osnovnim tehnikama stereoskopske fotografije, 360 stereoskopske fotografije, fotogrametrije (volumetrijske fotografije), kao i tendencijama VR industrije. Predavanje vodi Branko Sujić, vanredni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (umetnička oblast – kamera i fotografija).

Partneri

Prijatelji